Uvik batinamo kako bimo stili da nan sezona traje više od dva miseca i kako triba dovest turisti i prija i potli same sezone. Ali ki to gre na godišnji okolo Uskrsa ili iza Male gospe…. A onda je neki vidi kako uto doba neki tuji judi, ki pariju kaj marsovci sa onin kacigamin naglavu, stajeju na naš vidikovac, naslanjaju svoje bicikle po zidiman od naših ulic, i smitaju nervoznin šoferiman po cesti…pa mu je palo napamet da bi od tih judi moglo bit koristi! Radi toga smo prija 5-6 godišć narucili da nan oni ki se razumiju uto, napraviju cakod ca bi nan se sviman namin isplatilo. Jedna sitna ženskica došla je na svojoj biciklici i napravila dobru điradu po našemu škoju i sa celon torbon ardenjov, zmirila, nacrtala, poslikivala, zapisala…i donila nan KARTU BICIKLISTIČKIH STAZA OTOKA PAGA. Istina, karta je napravjena za turističku ponudu, ali puti nisu nicigovi nego naši, pa kad već turistima oćemo to ponudit, najboje bi bilo da i sami pojdemo đir i vidimo ca in to nudimo. Otu kartu pojte uzest u naš TIC na pijacu, ko oćete na talijanski, ingleški, njemački oli 'rvaški. U njoj van sve lipo piše. I ki je je napravi, i kud i kako morete poć, i ca ćete vidit tamo di pojdete.

Ovaj put smo van paričali naše iskustva na ''stazi broj 3 – ''Stari grad – Košljun'' Zibrali smo je da nan bude perva, jerbo ni puno duga, samo 6900 metri. Od toga je 6400 metri puta ravna, a spotit ćete se samo na 500 metri kad se dižete ubrig prama Košinu. (sve ovo – puta dva – jerbo se tud morate i tornat da nebite odili ceston da vas ko auto ne satere) Do Staroga grada timunivate lipo po asfaltu. Di - kadi naleti auto, ali imate se di maknut. Iza Staroga grada paričajte se na ''makadam'' – bela cesta, kamencići i buže, ne dubje od pol pede. Cesta je dobra, ravna i berza (ko imate dobru biciklu) Kad dojdete na onaj del koga zoveju Sveti Kuzam i Damjan, a mi ga zovemo smetlište, malo uprite u pedali i stisnujte nos. Iza toga sve je kaj u najbojemu ljubavnomu romanu – tišina, mir i romantika. Celin puten ćuti se vonj ovac, vonj od baležic, ma ne onako kako bi covik pomisli da će bit kad govorimo o balegamin (za neupućeni – govno od ovce je malo, okruglo, kaj kafa u zernu), nego umisto besede 'smrad' moramo uzest besedu – 'miris'- jer taj miris, vonj, na našemu škoju more 'asocirat' samo na jednu stvar: janjetinu! Ko vas je voja, morete uprit i gedat samo u cestu da ca prije dojdete do Košina, ali puno boje bi bilo da vozite pomalo, jer ćete tako moć vidit i oćutit sve ove divote o kin van vode govorimo: Okrenute glavu na livu bandu i vidit ćete našu solanu. Istina, sića se ona i bojih vrimena, pa nas sad ovakova, ružinava samo bledo geda. A dozgor nje, vertiju se lipe bele 'vjetrenjače'. Da ni njih, kad-kad nebimo ni znali da cakod puše. Sprid nas beliju se stene od kamenoloma i šoto njih selo Gorica. Tote triba partit na desnu bandu, ubrig. Odma triba itit u manju berzinu, da van potli kadene ne popadaju od upiranja. Odma se paričajte, triba duboko dihat, ali i bit atento da van kakod beštija, bumbar oli muha ne uleti u gerkjan. Bilo bi poteškoć…… Ko ste ovo prošli (ma mogli ste i rivat ubrig, ki vas vidi), još malo ćete timunivat po ravnomu belome putu, po kamencićiman i po bužicamin. I onda, odjedanput ćete vidit more. Eto nas u Košin. Malo triba pazit na zavoj na samome ulazu u selo. Ufamo se da vo čitaju i gradski oci, pa bi mogli itit malo asfalta da se biciklisti ne poubijaju, a autiman da se ne riva škaja i zemja nizbrdo po asfaltu. Nizbrdo je bilo lako. Kalali smo se domora, do stare rive, odmorili umorne noge i nažulene guzice i dobre voje opet seli na svoje bicikle i partili doma. Usput smo stali u Stari grad, itili oko na ocišćeni samostan i na stare zidine. Bilo je to lipo iskustvo o kome ćemo znat govorit svojin turistiman, a ne in samo itit kartu uruke neka greju, a da i sami nismo provali poć.

Tekst&foto: Rosana Fabijanić